Na danasnjem sastanku u sastavu: predstavnika Opstine Gnjilana, politickih subjekata, predstavnika privatnih biznisa, opstinskih odbornika i drugih, u reziji direktora uprave za Ekonomski Razvoj, Riad Rasiti,u debati vezano za modalitet forme uspesne Strategije Ekonomskog Razvoja 2013-2017 za Gnjilane,s ciljem opstinskog razvoja.
1. Ekonomski lokalni razvoj,dat je znacaj razvoju poljoprivrede i njenih sektora,
2. Razvoj ekonomske infrastrukture,stvaranje micro ekonomskih zona u prostoru opstine Gnjilana, koje ce olaksati aktivitet privatnih biznisa, licensiranje, projektovanje i investiciju industrijskih zona u Labjane, tacnu registraciju opstinske imovine, koja ce biti pruzena na koriscenje biznisu,
3. Razvoj ljudskih resursa, u ovom pravcu je navedeno da je rad u toku, radi stvaranja kvalitetnih i neophodnih kadrova, ali nikako deficitnih kadrova, ovo se moze uraditi novim i neophodnim pravcima za trziste, jer po njemu, do sada postoji jedan veliki deo u nekoj orijentaciji i veoma mali broj orijentisanosti koji se prilagodjavaju razvoju Gnjilana.Poboljsanje i podela informacija vezano za trziste rada, saradnja sa birom rada, itd.
4. Institucionalno ojacanje integracija regionalne saradnje za uticaj u razvoju.
5. Zabrana unistavanja poljoprivredne zemlje,kao i napredni koraci za prostorno planiranje i zabranu divljih izgradnji, u sporazumu sa Kosovskom Agencijom za Privatizaciju.
Poseban znacaj posvetice se dijaspori,jer dijaspora ima mogucnost investicije, potrebno je samo komunicirati sa njima i da pruzimo mogucnost da oni investiraju u Gnjilanu,ovo smo ubedjeni da ce biti jos lakse, jer smo mi pilot projekat u sredistu tri opstina Kosova za otvaranje jedne kancelarije za dijasporu.Glavni cilj ovog sastanka je da se stvore ideje i informacije za stvaranje jedne uspesne i stabilne strategije za nadolazece godine.
U ovom slucaju, Mejdi Zumberi, biznesmen iz Gnjilana, naveo je da su nosioci razvoja biznisi, jer oni pruzju najvece zaposljenje u drustvu.Zumberi,je naveo da je strategija vanredno dobra, jer Gnjilane je nekada bio dovoljno dobar, sada nije lose, ali treba da znamo pravac.On je naveo,da preko svih kapaciteta, treba da se koncentrisemo u ljudskom resursu, jer su nam potrebni kvalifikovani eksperti,i kada dobijemo njih, masineriju cemo lako pribaviti.Isto je rekao i Omer Daku, podpredsednik Opstine,koji je posebno naglasio da postoje ljudski kapaciteti,,samo ih treba iskoristiti.
Zatim,Ali Arifi,takodjer biznesmen i dobar poznavaoc razvoja u domenu ekonomije u Gnjilanu, rekao je da za postojanje stabilne strategije,potrebno je tacno registrovanje materijalnih resursa,ljudskih, opstinske imovine,privatne,infrastrukture,itd.,za sastavljanje jedne strategije koja ce kvalitetno sluziti Gnjilanu.Neophodno je,takodjer da uradimo jedan dobar fond za ljude sa nad prosecnim kapacitetom za skolovanje van zemlje koji ce posle asistirati ekonomskom razvoju opstine,sa kojim misljenjem se slozio i Nedjat Hajrulahu.
Sa njegove strane Nami Rapuca,direktor za Poljoprivredu, Sumarstvo i Ruralnog Razvoja, naveo da ce se brzi ekonomski razvoj desiti ako u Gnjilanu ima investicija u poljoprivredi,on je zahtevao da poljoprivreda bude prvi korak u ovoj strategji.Gnjilane ima kapacitete i za turisticki razvoj, i treba da se bavimo ovim pitanjem u stvaranju osnovnih mogucnosti turizma,istog je misljenja i Ramiz Ramadani, iz LDK-a Gnjilane.
U naglasku, Sabri Tahiri,profesor u odvojenim granama Univerziteta Pristine u Gnjilane, naveo je da pitanje ekonomskog razvoja se prevlacio mnogo i vise od 10-12 godina je degradiran, kao nedostatak strategije u nivou zemlje i lokalnom nivou.Treba iskoristiti ljudski um,jer posedujemo tu mogucnost ,ista ce se vratiti sa razvojom opstine i zemlje generalno.Sveopste,jos se nije investiralo u kvalitetu obrazovanja,dok Gnjilane postuje stroge kriterijume studija, drugi diplomiraju, sa ili bez zasluga,legalno ili fals.
Prisutni zahtevaju da u radnim grupama za nacrt strategije, 50% clanova grupe,da budu iz polja biznisa, a drugi deo od opstine i drugih relevantnih mehanizma.
